Распоред становништва

1. РАСПОРЕД СТАНОВНИШТВА

РАСПОРЕД
СТАНОВНИШТВ
А

2. Да поновимо

1. Шта је екумена?

3. Екумена је реч која потиче још од старих Грка. Овим појмом, они су означавали њима тада познати насељени део света. Екимена

обухвата насељени део Земљине
површине . Њену северну границу чине
северне обале Евроазије и Англоамерике, а
јужну крајњи југ Латинске Америке.
Висинска граница насељености налази се на
око 5.000 метара надморске висине.

4. 2. Шта је анекумена?

5. Анекумена је ненасељени део Земљине површине. Анакумену обухватају пустиње, мочваре, површине под ледом и снегом и хладни

високопланински предели. Под утицајем човека
анекумена се смањује (исушене су многе мочваре,
у пустињске пределе доведена је вода, прашуме
се крче и слично)

6. 3. Шта је густина насељености?

7.

Густина насељености је
просечан број становника по једном
километру квадратном неке
територије. Израчунава се тако што
се укупан број становника на некој
територији (област, држава,
континент или свет) подели са
површином те територије, а
изражава се бројем становника по
километру квадратном. (ст/км2)

8. Број становника и распоред становништва на Земљи

9.

У току своје историје, број становника се споро
повећавао, због ниског животног стандарда,
ратова и непогода. О тачном броју становника
пре 19. века нема поузданих података.

10.

На прелазу из 18. у 19. век на
Земљи је било милијарду
људи.
1950. године човечанство је
бројало око 2,5 милијарде. Од
1960. до 1970. број становника
се повећава.
Данас на земљи живи око 7,7
милијарди људи.
Најмногољуднији континент је
Азија, а најмање становника
има Аустралија са Океанијом.
Процењује се да ће 2050.
године на свету живети скоро
10 милијарди људи.

11. Пораст броја становника на Земљи од 1. века нове ере

12. Фактори који утичу на размештај становништва и густину насељености на Земљи су:

1. Физичко-географски
2. Друштвено-географски
- Рељеф
-Природни прираштај
- Клима
- Миграције
- Воде
- Богатство ресурса
- Земљиште
- Привредна развијеност
- Биљни и животињски свет

13. - 80% светског становништва живи до 500 м. н. в. Највећи број живи у низијама, а најмањи у високопланинским поларним и

пустињским областима. У појасу
изнад 1.000 м надморске висине, живи свега 7% светског становништва.
- У умереном топлотном појасу живи 75%, а у жарком свега 25% светског
становништва.

14. Број становника у процентима по континентима

15. Густина насељености

• Просечна густина насељености
у свету износи 59,3 ст/км2
Највећа густина насељености је
у Азији (103 ст/км2) и Европи
(71,2 ст/км2), а најмања у
Северној Америци (23,8 ст/км2)
и Аустралији са Океанијом (5
ст/км2)
• Просечна густина Африке је
44,1 ст/км2, а Јужне Америке 24,
5 ст/км2.

16. Области велике густине насељености

• Плодно земљиште
Области велике густине
насељености
• Повољни климатски услови
• Низије
• Приморске области
• Индустријске области
• Велики градови

17. Најгушће насељене државе света

Најгушће насељена држава света је
Монако (26,152 ст/км2) , а велику густину
насељености имају и друге мале државе,
као што су Сингапур, Бахреин, Ватикан,
Малдиви и друге.
У Азији, не рачунајући острвске и мале
државе, највећу густину насељености
има Бахреин (1,253 ст/км2), у Европи
Холандија (507 ст/км2), у Африци Руанда
(511,8 ст/км2), а у Средњој Америци Сан
Салвадор (311,5 ст/км2).
Градови са великом густином
насељености су Делхи (11,600 ст/км2) ,
Мумбај (32,300 ст/км2) , Дака (44,000
ст/км2), а у Њујорку је густина
насељености 1,800 ст/км2.

18. Области мале густине насељености

• Пустињске области
Области мале густине
насељености
• Тропске кишне шуме
• Високе планине
• Поларне области

19. Најређе насељене државе света

Најређе насељена држава света је Монголија
(2,1 ст/км2). Малу густину насељености у Азији
имају и државе: Казахстан (6,9 ст/км2) и
Туркменистан (12,6 ст/км2).
У Африци најмању густину насељености имају
пустињске државе Намибија (3 ст/км2), Либија
(3,9 ст/км2), Боцвана (4,1 ст/км2) и Мауританија
(4,4 ст/км2), као и државе у областима
тропских кишних шума: ЦАР (7,6 ст/км2) и
Габон (8,4 ст/км2).
У Европи најређе је насељен Исланд (3,4
ст/км2), затим Русија (8,9 ст/км2) и Норвешка
(14,7 ст/км2).
У Северној Америци то је Канада (4,1 ст/км2), а
у Јужној Америције Суринам (3,7 ст/км2) и
Гвајана (ст/км2).

20.

• На Земљи данас живи 7,7 милијарди људи.
• Најмногољуднији континент је Азија са 4,6
милијарди, а најмање становника има
Аустралија са Океанијом 42 милиона.
Претпоставља се да ће светска популација до
2050. године достићи близу 10 милијарди.
• На просторни размештај становништва и
густину насељености на Земљи утичу две групе
фактора: физичко-географски и друштвеногеографски.
• Распоред становништва на Земљи је
неравномеран. На северној Земљиној
полулопти живи 86%, а на јужној око 14%
светске популације.
• Најгушће насељене области у главном карактерише
плодно земљиште и повољни климатски услови.
Малу густину насељености имају пустињске
области, тропске кишне шуме, високе планине и
поларне области.