Похожие презентации:
Qadimgi_dori_turlariga_kiradigan,_dorivor_o’simliklarning_ishlatishni
1.
Yig‘malarningtayyorlanish
texnologiyasi, sifatini
baholash.
2.
⚬ Reja:⚬ 1. Yig’malar xaraktеristikasi va tasnifi.
⚬ 2. Yig’malarga rеtsеpt yozish qoidalari.
⚬ 3. Yig’malar tayyorlashning tеxnologik
bosqichlari.
⚬ 4. Yig’malarning xususiy tеxnologiya.
⚬ 5. Yig’malarning sifatini baxolash.
3.
Dorivor yig’malar(Species)⚬Qadimgi dori turlariga kiradigan, dorivor o’simliklarning ishlatishni eng oddiy shakli bo’lgan dori turidir.
Dorivor yig’malar
ma'lum bir kasallikni davolashga mo’ljallangan bir nеchta dorivor o’simliklarni yirik maydalangan
mahsulotlarining aralashmasidir.
⚬Yig’malar-bir nеchta o’simliklarning maydalangan, ba'zan butun o’simlik maxsulotlaridan yig’ilgan aralashmalar
bo’lib, ba'zan o’z tarkibida tuzlar va efir moylari saqlaydi, dorixonada dori vositasi sifatida ishlatiladi.
⚬Yig’ma “Species” lotinchadan olingan so’z bo’lib, “avlod”, “tur” (aniq bir turdagi o’simlik yoki turli xil o’simliklar
aralashmasidan ) tashkil topgan. Yig’malar ichish va tashqi ishlatish uchun mo’ljallangan, turli xil kasalliklarni
davolash uchun ishlatiladi.
4.
⚬ Qadimdan ishlatilib kеlganyig’malar, DFning VIII sonida
uchta yig’ma tarkibi kеltirilgan: ich
yumshatuvchi yig’ma (species
laxantes), ko’krak yig’masi (species
pectoralis), bronxial astmaga
qarshi yig’ma (pulvis
antiasthmaticus), DFning IX va X
sonida faqat astmaga qarshi yig’ma
tarkibi kiritilgan.
5.
⚬ Физик кимёвий хусусиятларига кўрайиғмалар озод дисперс системалардир,
дисперс фаза хаво хисобланиб, доривор
ўсимликлар системаси (ДЎС) эса ўзи билан
қўпол дисперс қаттиқ фазани ташкил этади.
⚬ Йиғмалар ахоли ўртасида юқори талабга эга,
чунки фармакологик таъсири юқори ва тан
нархи бир мунча арзон.
6.
Афзаллиги⚬ Махсулотни топиш осон;
⚬ Технологияси бир мунча содда ва
махсус асбоб ускуна талаб
этмайди.
Камчилиги
⚬ Дори сифатида йиғмалар
тугалланмаган хисобланади,
чунки бемор уйга бориб қўшимча
ишлов бергандан сўнг тайёр
бўлади.(дамлама, қайнатма)
⚬ Аниқ дозаланмагани учун
захарли моддалар йиғмалар
таркибига киритилмайди.
7.
Йиғмалар таснифиЙиғмалар
Дозаланиши буйича
Дозаланган
Species divisae
Дозаланмаган
Species indivisae
Дозанланган йиғмалар замоновий
тиббиётга энди кириб кела бошлади ва
халичали тарқалгани йўқ
8.
Йиғмалар таснифиЙиғмалар
Тиббиёда қўлланилиши бўйича
Ташқи ишлатиши
учун
Species pro usum
externum
Ички ишлатиши
учун
Species pro usum
internum
9.
Йиғмалар таснифиЙиғмалар
Ишлатилиши бўйича
Дамлама ва қайнатма
тайёрлаш учун йиғмалар
(Species ad infusa et
decocta )
Юмшатувчи ва нам
боғловлар учун (Species ad
cataplasmata)
Қуруқ боғлов учун
йиғмалар (Species ad
fominationes sicca)
10.
Йиғмалар таснифиТашқи ишлатиш
учун
Ичиш учун
Кўкрак
Ва шунга
ўҳшаш
йиғмалар (40
хилга яқин)
Ўт хайдовчи
Балғам
кўчирувчи
Ич
юмшатувчи
Ошқазон
учун
11.
Йиғма технологияси⚬Махсулот МТХ талабларига жавоб бериши
керак.
⚬Технологик боскичлар:
⚬Майдалаш
⚬Элаш
⚬Аралаштириш
⚬Керак бўлса дори моддаларни қўшилади,
таркибда келтирилган бўлса
12.
Майдалаш⚬ Дорихона шароитида пичоқ, қайчи
еки кескич ёрдамида;
⚬ Корхона шароитида махсус асбоб
ускуналар ёрдамида бир хил
майдаланган бўлиши керак,
бўлмаса таъсири хар хил бўлиб
кетади.
13.
⚬ Барг, ўт ва илдизлар кесилган ҳолда ишлатилади.⚬ Илдиз ва илдизпоялар ўлчами, шаклига қараб
кесилади еки эзиб майдаланади.
⚬ Қаттиқ барглар йирик порошокка айлантирилади.
⚬ Баъзи мева ва уруғлар бутун олинади.
⚬ Гул ва майда гул саватчалари бутун ишлатилади.
⚬ Барча майдалашдан сўнг тешикларининг
диаметри 0,18 мм бўлган элакдан эланади.
⚬ майдаланган махсулот МТХ ларда келтирилган
талаб бўйича намлик сақлаши керак.
14.
O‘simlik mahsulotining maydalanish darajasiqo‘llanilishiga ko‘ra yig‘ma turiga bog‘liq. Ichish va og‘izni
chayish uchun damlama va qaynatmalarni tayyorlash
uchun yig‘ma va choylar tarkibiga kiradigan o‘simlik
qismlarining maydaligi, bargi, guli va yer ustki qismlarining
kattaligi — 5 mm, poyasi, po‘stlog‘i va ildizlari — 3
mm.dan ortiq bo‘lmasligi kerak, meva urug‘lar — 0,5 mm
bo‘ladi. Vanna qilish va qizdirib qo‘yish uchun
ishlatiladigan yig‘malar tarkibiga kirgan o‘simlik
xomashyolarning kesilgan bo‘lakchalarining kattaligi 2
mm. dan oshmasligi kerak. Tayyorlanadigan yig‘malarning
maydayirikligi X DF bo‘yicha bir necha elaklar
to‘plamidan foydalanib aniqlanadi.
15.
АРАЛАШТИРИШХажмига эътибор берган холда амалга оширилади.
Dorixonalarda yig‘malar katta silliq qog‘oz yoki oyna ustida
kapsulaturkalar, shpatellar yoki qog‘oz kurakchalar yordamida
aralashtirib tayyorlanadi. Bunda oldin o‘simlik qismlaridan
kamrog‘i olinib, qolgani asta-sekin qo‘shib boriladi. Agar
yig‘malar tarkibiga efir moylari kirsa, ularning spirtdagi (90 %
li) eritmasini (1:10) tayyorlab qo‘shiladi. Yig‘mani tayyorlab,
oyna ustiga siyrak qilib yoyib, efir moyi eritmasi purkagich bilan
purkab, aralashtiriladi va 40°C dan yuqori bo‘lmagan haroratda
quritiladi.
16.
Yig’malarning xususiy texnologiyasiIch bo‘shatuvchi yig‘maga misol (Species
laxans).
Rp.: folium Sennae 40,0
Natrii et Kalii tartratis 10,0
Fructuum Anisi 10,0
Fructus Foeniculi 10,0
Florum Sambuci 30,0
Misce, fiant species
D.S. 1osh qoshiqni 200 ml qaynatilgan suv
bilan tayyorlang
17.
Sano bargi 5 mm qilib qirqilib, elakdano‘tkaziladi. Anis va shivit mevalari hovonchada
maydalanadi va yirik kukun hosil qilinadi,
buzina guli butun holda ishlatiladi. Senetov
tuzini ikki hissa suvda eritiladi (ya’ni 20 ml suv).
Tayyorlangan suv bir tekisda suyuqlik
miqdoridagi sano bargiga purkaladi. So‘ng
quritgich javonida 30—40°C da quritiladi. Sano
bargining qolgan 20 g.ga anis va shivit hamda
buzina gullari aralashtiriladi. Bu aralashmani
birinchi aralashmaga porsiyalar bilan bir xil
aralashma hosil bo‘lguncha qo‘shib
aralashtiriladi. Mumli qog‘ozdan qilingan ikki
qavatli xaltalarda beriladi.
18.
Qizdirish uchun ishlatiladigan yig‘magamisol.(Species ad cataplasmata).
Rp.:
Florum Chamomillae 30,0
Herbae Meliloti 40,0
Radicis Althaeae 30,0
Misce fiant specie
D.S. Yumshatuvchi yig‘ma qizdirib qo‘yish
uchun.
19.
⚬ Qashqarbedaning yer ustki qismi elakdan o‘tkaziladi, gulxayri ildizini 3 mmkattalikda bo‘laklarga bo‘lib qirqiladi. 30-elakda ikkalasini bir-biriga
aralashtirib o‘tkazilib, moychechak guli qo‘shiladi, bir xil aralashma hosil
bo‘lguncha aralashtiriladi. Ichki qavati mumlangan haltachalarga
qadoqlanadi. Issiq suv bilan qorishtirib, bo‘tqa tayyorlanib, toza surpga
o‘rab, og‘riyotgan joyga qo‘yiladi.
⚬ Yig‘malar qadimdan dorixonada tayyorlangan. Hozirgi vaqtda ularning
asosiy qismi farmatsevtika korxonalarida ishlab chiqarilmoqda.
Farmakologik qo‘mita tomonidan ishlab chiqilgan yig‘malarning hozirgi
zamon retsepturasi davolovchi shifokorlarni to‘liq qoniqtiradi.
20.
Фитотерапиянинг асосийқоидалари. Фитотерапиянинг
таснифи ва хусусий технологияси
21.
Режа:⚬ Шифобахш ўсимликларнинг
афзалликлари .
⚬ Фитопрепаратнинг асосий
қоидалари.
⚬ Фитопрепаратлар таснифи.
⚬ Оддий фито ичимликларга
мисоллар.
⚬ Мураккаб ва муаллифлик фито
ичимликлар.
⚬ Фитоичимликлар технологияси.
22.
Фитоичимликларнингқонуний асослари
⚬Ўзбекистон Республикаси Соғлиқни
сақлаш вазирлигининг 2009 йил 2
февралдаги 25-сонли буйруғига
асосан дорихоналарда ва даволаш
профилактика муассасаларида
фитобарларни ташкил этиш йўлга
қўйилган.
⚬Бунинг сабаби республикамиз
худудида кўп миқдорда ўсаётган
доривор ўсимликлардир.
23.
24.
ИБН СИНО ТОМОНИДАН ТАВСИЯ ЎСИМЛИКЛАР АСОСИДАЭТИЛАДИГАН ДОРИ ШАКЛЛАРИ
Дори шакли
Қаттиқ
порошоклар
кулчалар
хаб дорилар
Юмшоқ
Суюқ
боғламалар
мойлар
бўтқалар
пластырлар
мураббо
шарбатлар
дамлама
қайнатма
қиёмлар
настойкалар
25.
АВИЦЕННА МЕРОСИИбн Сино «Тиб қонунлари» асарида доривор
ўсимликлар сифатида 520 та ўсимликни
келтирган, улардан 178 бугунги кунда
Ўзбекистон республикаси худудида ўсади.
Ушбу 178 та ўсимликдан бугунги кунда
илмий тиббиётда таҳминан 70 тури
ишлатилди.
«Табиатдан ўрганинг, чунки
инсон излаган барча дорилар,
табиат томонидан яратиб
бўлинган»
Турли касалликларни олдини олиш ва
даволаш учун дори воситаларини яратиш
мақсадида қолган турларни (ёки уларга
ботаник
жиҳатдан
яқин
бўлган
ўсимликларни) илмий ўрганиш лозим.
26.
Шифобахш ўсимликларниафзалликлари:
⚬
Ўсимлик хом ашёси табийлиги, ножўя
таъсири йўқлиги.
⚬ Сурункали касалликларда узоқ вақт
ишлатиш мумкинлиги.
⚬ Табиий биофаол моддалар комплекси
сақлаши ва мураккаб таркибларда
уларни таъсири янада кучайиши.
⚬ Ўсимлик хом ашёларини арзонлиги ва
етарли миқдорда эканлиги .
27.
Фитопрепаратлар.Фитотерапиянинг моҳияти
⚬Фитотерапия (ўсимликлар билан
даволаш)- фитовоситалар
ёрдамида касалликларни олдини
олиш ва даволаш тизимидир.
⚬“Фитотерапия“ термини
биринчи бор француз шифокори
Анри Леклерк томонидан таклиф
қилинган.
⚬Фитотерапия жуда қадимий
тарихга эга. Фитотерапиянинг
кўргина мактаблари бугунги
кунгача етиб келмаган.
28.
Бугунги кунгача етиб келмаганмактаблар:
⚬Месопотам мактаби - замонавий Эрон худудида жойлашган бўлиб,
Ашурбанипол шохининг (эрамиздан 668 й. аввал) кутубхонасидаги
лойдан ясалган тахтачаларда доривор ўсимликлар ҳақидаги
маълумотлар бизнинг кунгача етиб келган.
⚬Миср мактаби – Эберст папирусларида (эрамиздан 1550 й. аввал)
доривор ўсимликлардан фойдаланишнинг 800 дан ортиқ рецептлари
топилган.
⚬Юнон мактаби – Асклепий авлодидан бўлган таниқли шифокор
Гиппократ ( эрамиздан 460-377 й. аввал) ўзининг «Corpus
Hippocraticum” асарида 236 ўсимликни тавсифлаган.
⚬Рим мактаби – эрамизнинг I асрида Диоскарид томонидан “Materia
medica” асари ёзилган бўлиб, у хам ўз ичида доривор ўсимликлардан
фойдаланишга оид маълумотларни сақлаган.
29.
30.
Ҳалқ табобатининг бугунги кундаянада ривожланиш сабаблари:
⚬Фитотерапия самарали даволаш усули бўлиб,
сурункали касалликларни даволашда хам узоқ
қўлланилганда безарардир, айниқса педиатрия ва
гериатрияда.
⚬Шифобахш ўсимликларнинг бой кимёвий таркиби
фармакологик таъсирининг поливалентлигини
таъминлайди, ва бу доривор ўсимлик хом ашёсини
комплекс қўллашда янада ошади.
⚬Фитопрепаратлар арзон ва хаммабопдир.
Йиғмаларни тузишда ўзаро алмашиш ва
альтернатив рецептларни қўллаш мумкин.
31.
Фитотерапиянинг асосий қоидалари32.
Фитотерапиянинг принциплари33.
Фитопрепарат ва фито воситалартаснифи
Қаттиқ
Суюқ
Юмшоқ
Аралаш махсус
Йиғма,
Кукун,
Дамлама,
Қайнатма,
Шилимшиқ,
Тинктура,
Экстракт,
Мойлар
Суртма,
Крем,
Хаб дори,
Геллар,
шамчалар
Апликациялар,
(Янги узилган
ўсимликлар)
Чойлар,
шарбатлар
Сурмалар,
Геллар,
Шамлар
Коктейл,
Қиём,
қахва
Таблетка ,
Капсула
Брикетлар
Чойлар,
Коктеллар
ичимликлар
34.
35.
Оддий ва мураккаб фитоичимликлартурли касалликларда қўлланилади:
⚬Нафас олиш органлари касалликларида
,
⚬Юрак қон-томир касалликларида ,
⚬Ошқозон ичак органлари
касалликларида
⚬Жигар циррози ва гепатитларда ,
⚬Семизликда,
⚬Тетаклаштирувчи восита сифатида,
⚬Дармон дори воситалари сифатида.
Фитоичимликлар дорихонанинг
эхтиёжидан келиб чиққан холда
фитобўлимларда ИА-3000 инфундир
аппаратларида тайёрланади.
36.
Оддий фитоичимликларнитайёрлаш технологияси
Наъматак меваси 40,0
Асал 150,0
Тозаланган сув 1000 мл гача.
37.
38.
Мураккабфитоичимликларни
тайёрлаш технологияси:
⚬Наъматак меваси 40,0
⚬Шалфей барги 25 мл
⚬Асал 150 г
⚬Тозаланган сув 1000 мл
39.
Паспорт: Тозаланмаган наъматак меваси 40 грШалфей 25,0 гр
Асал 150 гр
Дамлама тайёрлаш учун (шалфей):
250 мл сув (25*10)
250 + ( 25*3) =325
Қайнатма тайёрлаш учун (наъматак):
1000- 250= 750 мл
Технологияси:40,0 гр наъматак меваси устига 750 мл қайноқ сув
солиб 10 мин қайнатилади, 24 соатга дамлаб қўйилади. 25 гр
шалфей баргини инфундир стаканига солиб ичига 325 мл уй
хароратидаги сув солинади. 15 дақиқа дамланиб 45 дақиқа
совутилади. Наъматак меваси дамламаси ва шалфей барги
дамламаси қўшиб сузилади. 1000 мл га етказилади ва устига 150 гр
асал солиб эритилади. Жихозланади.
40.
⚬Ялпиз барги 10,0⚬Доривор мойчечак гули 4,0
⚬Узум шарбати 50 мл
⚬Тозаланган сув 300мл гача
Мойчечак гулидан 4 гр
4*3,4 =13,6 мл
4*10=40 мл
40+13,6=53,6 мл
(сшк= 3,4)
Ялпиз баргидан 10 гр
10*2,4= 24 мл
10*10=100 мл
100+24=124 мл
(сшк= 2,4)
Узум шарбати 50 мл
Ум=300мл гача
41.
⚬Инфундир стаканигамойчечак гули 4 гр ва
ялпиз барги 10,0 гр солиб,
устига 287,6 мл сув
солинади, ва 15 дакика
кайнатилиб 45 дакика
совутиб сикиб сузилади
устига 50 мл узум шарбати
кўшилади.
42.
⚬Сўнги йилларда тез эрувчан гранула ҳолидагиполифиточойлар кенг оммабоплашмоқда. Уларда ишлаб
чиқарувчилардан бири бу “Рон-Пуленк Рорер»
транснационал компанияси, айниқса унинг таркибига
«Наттерман» (Германия) фирмаси қўшилганидан сўнг
⚬Улар ичида хаммага таниш бўлган йўталга қарши чой
(«Бронхикум»), сафро хайдовчи («Холафлукс»), ични
бўшаштирадиган («Депурафлукс»), сийдик хайдовчи
(«Урофлукс») ва тинчлантирувчи («Нервофлукс»).
Ушбу чойларни ишлаб чиқариш Польша, Болгария,
Марокко, Япония, Франция, АҚШ, Великобритания ва
Италияда жойлашган.
43.
THANKYOU