Похожие презентации:
6. Ўсмалар (2)
1.
O’ S M A L A R.2. Onkologiya o'smalarni o'rganish bilan shug'ul-lanuvchi fan (yunoncha oncos – shish, o’sma).
Onkologiya o'smalarnio'rganish bilan shug'ullanuvchi fan (yunoncha
oncos – shish, o’sma).
3.
2020 yilda yangi kasallanganlarsoni 19,3 millionga etgan va 10
million kishi ushbu kasallikdan
vafot etgan.
Umr davomida sayyoramizning har
beshinchi kishisi saraton kasalligiga
chalinadi; har sakkizinchi erkak va
har 11 ayoldan biri ushbu
kasallikdan vafot etadi.
4.
2040-yilga borib olimlarning hisob-kitoblariga ko‘ra,saraton kasalligining yangi holatlari har yili 47 foizga oshib,
28,4 million kishiga yetadi.
Bu statistik ma’lumotlarning katta qismi inson taraqqiyoti
indeksi past va o‘rta bo‘lgan mamlakatlarga to‘g‘ri keladi.
Ularning ko'pchiligida
-chekish,
-noto'g'ri ovqatlanish,
semizlik va harakatsiz turmush tarzi kabi kasallanishga
ta'sir qiluvchi xavf omillari ham sezilarli darajada oshadi.
5.
Erkaklar uchun eng xavflisi o'pka saratoni –bu kasallik erkaklar o'rtasidagi o'limning 18 foizini
tashkil qiladi.
Prostata bezi saratoni erkaklarda hayot uchun
xavfli bo'lgan ikkinchi saraton hisoblanadi.
Ayollar - ko'pincha ko'krak saratoni, o'pka saratoni
va yo'g'on ichak saratonidan o'lishadi.
6.
Onkologik kasalliklar epidemiologiyasi turli mamlakatlarda xavfli o'smalarninguchrash chastotasi va o'lim ko’rsatkichi har xil
ekanligini ko'rsatadi.
O’smalarning paydo bo’lishi quyidagi omillarga
bog’liq;
Atrof muhitga,
Biologik omillarga,
Ijtimoiy muhit sharoitlariga,
Turmush tarziga,
Aholining ayrim guruhlarining kundalik
odatlariga bog'liqligi ko'rsatilgan.
JSST ma'lumotlariga ko'ra, o’smalarning 90%
i tashqi omillar ta'siri bilan bog'liq.
7.
O‘smalarninomlash uchun aʼzo yoki
to‘qima nomiga OMA qo‘shimchasi
qo‘shiladi. Misol, gepatoma, fibroma,
lipoma.
Xavfli epitelial tabiatli o‘smalarni ifodalashda karsinoma, mezenximal
o‘smalarni ifodalashda – sarkoma
iborasi qo‘llaniladi.
8.
O’ S M A L A R - Shish, neoplazma, blas-toma (yunoncha blasto – nihol, kurtag) hujayralarning nazoratsiz ko'payishi (o'sishi) bilan tavsiflanuvchi patologik jarayon
bo’lib;
Hujayra o'sishi va differentsiatsiyasining
buzilishi ularning genetik apparatidagi
o'zgarishlarga bog'liqdir.
9.
I. O'simalarning birinchiasosiy xususiyati –
-Avtonom yoki nazoratsiz o'sishdir.
10.
O’SMALARNINGMAKROSKOPIK TAVSIFI.
11. Shakliga ko’ra:
Qo'ziqorinsimon,Diffuz
Tugunsimon,
Gulkaramga shakliga
Likopchasimon
12. Yuzasining ko’rinishiga ko’ra:
G’adir-budir,Silliq
,
Papillyar (so’rg’ichsimon).
O'simta a’zo devorining ichida yoki
uning yuzasida joylashgan bo'lishi
mumkin.
13. O’sma sohasidagi ikkilamchi o’zgarishlar uning ko’rinishini o’zgartirib yuboradi.
1. Qon quyulish.2. Nekroz
3. Yaralanish.
4. Shilliqlanish
5. Oxaklanish
Ba'zida o'simta to'qimalarida qon
quyilishlar,
nekroz
o'choqlari
yuzaga kelishi sababli – ola chipor
tusga kiradi.
14. Ba'zi hollarda o’sma a’zo devoriga diffuz tarzda kirib boradi va uning chegaralarini aniqlashning imkoni bo’lmaydi,
boshqalaridapolip shaklida a’zo (shilliq qavat) yuzasida
joylashadi
15.
O'simtalar kesib ko’rilganida, odatda ko’rinishidanbaliq go'shtini eslatuvchi oq-kulrang yoki kulrangqizg’ish tusda bo’ladi.
16.
Ba'zi a’zolarda (masalan, tuxumdonlarda)o'simta kistasimon tuzilishga ega bo’ladi.
17.
O’SMANING O’LCHAMLARI.O'smaning o’lchamlari har xil bo'lib quyidagilarga bog’liq;
1.
O'smaning o'sishi tezligiga va davomiyligiga
2.
Kelib chiqishi va joylashishiga bog'liq.
18.
O’SMANING KONSISTENTSIYASI.O’smaning qaysi toqimadan rivojlanganligiga,
unda parenxima yoki stromaning ustunligiga
bog'liq bo’ladi:
1. birinchi holatda u yumshoq,
2. ikkinchisida u zich.
19.
O'smalarning mikroskopik tuzilishi.Barcha o'smalarning umumiy tuzilish xususiyatlari
mavjud bo’lib, O'smalar:
1. Parenxima va
2. Stromadan iborat bo'ladi, ularning nisbati juda
katta farq qilishi mumkin.
20.
-O'sma parenximasini; shu turdagi o'smanitavsiflovchi va uning morfologik spetsifikasini aniqlovchi hujayralar tashkil
qiladi.
21.
-O'sma stromasini, u rivojlangan a’zoningbiriktiruvchi to'qimasi hamda, o'sma hujayralarining o'zi tashkil qiladi.
22.
Ko'pchilik o'smalar tuzilishi jixatidan a’zogao'xshaydi, ya’ni u yoki bu darajada ifodalangan
parenxima va stroma mavjud bo’ladi. Bunday
o'smalarga organoid o’smalar deb ataladi.
Ayrim, ayniqsa, tabaqalashmagan o'smalarda parenxima ustunlik qiladi va stroma kam rivojlangan,
ya’ni faqatgina yupqa devorli tomirlar va kapillyarlardan undan iborat bo’ladi. Bunday o'smalarga
Gistioid o’smalar deb ataladi. Ular odatda tez
o'sadi va erta nekrozga uchraydi.
Ba'zi hollarda o'smada stroma ustunlik qilib,
parenxima juda kam rivojlanadi. Masalan, fibrozli
saraton yoki scirr.
23.
Tuzilishi - ular rivojlanayotgan a’zo (to'qima)tuzilishiga mos keladigan o'smalar gomologik
o’sma deyiladi.
O'sma hujayralarining tuzilishi ular paydo bo'lgan
a’zo (to'qima) tuzilishidan farq qilsa, ularga
geterologik o'smalar deyiladi.
Gomologik o'smalar - etuk, differensiallashgan,
geterologik o'smalar - yetilmagan, kam yoki
tabaqalashmagan o’smalardir.
Geterotopik o’smalar; ya'ni. embrional siljishlar
oqibatida kelib chiquvchi o’smalar (masalan, bachadon yoki o'pka devoridagi suyak to'qimalarining
o'smasi).
24.
II. O'smalar uchun xos bo’lgan ikkinchi asosiy xususiyat - ATIPIZM dir.25.
Morfologik jihatdan atipizmningTO’QIMA va HUJAYRA
SHAKLLARI FARQLANADI.
26.
To’qima atipizmi – birorta a’zoga tegishli to’qimalarda, parenxima va stroma munosabatlarning buzilishi bilan tavsiflanadi.TO’QIMA ATIPIZMI - ko’proq etuk – xavfsiz o’smalar uchun xos
bo’ladi.
27.
Mas; Epitelial o’smalarda, stromaganisbatan, parenxima (epithelial tuzilmalar
shakli va o’lchamlari) munosabatlarining
buzilishi.
28.
Mezenximal o’smalarda; tolai tuzilmalarning (biriktiruvchi to’qima, silliq mushaklar va boshqalar) harxil qalinlikda bo’lihi va xaotik joylashuvi bilan tavsiflanadi.
29.
Hujayra atipizminingyorug'lik mikroskopidagi
belgilari;
30. 1. Polimorfizm.
31. 2. Hujayralar, yadrolar va yadrochalarning monomorfizmi,
32. 3. Yadrolarning giperxromiyasi.
33.
Poliploidiya - (yunon tilidan polyploos - ko'p va éidos - tur) hayvon hujayralaridxromosomalar sonining bir necha marta ko'payishi.
34.
5. Yadro sitoplazmatik indeksining yadrofoydasiga o'zgarishi.
35. 6. PATOLOGIK MITOZLAR
36.
O’sma hujayralarida patologik mitozlarning paydo bo’lishi, ularda keylonlar (Normada hujayralarning mitotikbo’linishini nazorat qiladi, ingibirlaydi)
ishlab chiqarilishininhg buzilishi bilan
bog’liq.
O’sma hujayralarida patologik mitozlarning mavjudligi, hujayralarning genetik apparatiga onkogen omillarning
ta’siri mavjudligini tasdiqladi.
HUJAYRA ATIPIZMI – etilmagan,
xavfli o’smalar uchun xosdir.
37.
Elektron mikroskopda hujayraatipizmining ultrastruktur
(Ultrastruktur atipizm)belgilari;
1.Ribosomalar sonining oshishi, rozetka
yoki zanjir ko’rinishni olishi.
2. Mitoxondriyalar shakli, o’lchamlari,
funktsiyasi va joylashuvining buzilishlari.
3. Yadronin kattalashuvi va xromatinning
diffuz yoki marginal joylashuvi.
4. Yadro, mitaxondriya va endoplazmatik
to’r membranalarida normaga xos bo’lmagan
kontaktlarning paydo bo’lishi .
38.
Biokimyoviy atipizm – moddaalmashinuvining O'sima to'qimalarida
normal to’qimalarga nisbatan ajralib
turadigan bir qator metabolik xususiyatlari
bilan ifodalanadi.
Shapot V.S., (1977) fikricha har bir o'smalarning biokimyoviy xarakteristik spektri
o'ziga xos bo’lib, normadan og'ishlarning
turli kombinatsiyalarini o'z ichiga oladi.
39.
O'sma to'qimasi xolesterin, glikogen vanuklein kislotalarga Boy bo’ladi.
2. O'sma to'qimalarida oksidlanish
jarayonlari glikolitik jarayonlardan
ustunlik qiladi. Avj olgan glikoliz
jarayonlari to'qimalarda sut kislotasining
to'planishi bilan birga kechadi.
O'smalarda modda almashinuvining bu
o'ziga xos xususiyati uning, anaerob
glikoliz hodisalari ustunlik qiluvchi
embrion to'qimalariga o'xshashligidan
darak beradi.
1.
40.
Gistokimyoviy atipizm (Kraevskiy N.A.,Rayxlin N.T., 1967) ma'lum
darajada o'simtaning biokimyoviy xususiyatlarini
o’zida aks ettiradi.
41.
U o'sma hujayrasida nukleoproteidlar,glikogen, lipidlar, glikozaminoglikanlarning to'planishi, oqsillar
almashinuvi va oksidlanishqaytarilish jarayonlarining o'zgarishi
bilan tavsiflanadi.
Bir qator o'smalar uchun o'ziga xos
fermentlar (ferment-markerlar)
aniqlangan.
42.
Mas: prostate bezi saratonihujayralarida;
kislotali fosfataza,
esteraza va nospetsifik Xekzonukleaza fermentlarning
yuqori faolligi aniqlangan.
Gepatotsellyulyar saratonda;
aminopeptidaza aniqlangan;
43.
O'smalarning antigenlik atipizmi uning tarkibidafaqat o'ziga xos bo'lgan bir qator antigenlarning
mavjudligi bilan namoyon bo'ladi. O'sma antigenlari
orasida (G.I. Abelev, 1974) quyidagi turlari ajralib
turadi:
Viruslar keltirib chiqaruvchi o'smalarning antigenlari DNK yoki RNK saqlovchi viruslarining virusli
genomi bilan bo’g’liq bo’ladi. Bular yadro membranasi antigenlari bo'lib, ular ushbu virus keltirib
chiqaradigan har qanday o'smalar uchun bir xil.
Kanserogenlar keltirib chiqaradigan o'sma antigenlari - tabiatiga ko'ra individualdir.
44.
Transplantatsiya tipidagi izoantigenlar –onkornaviruslar tomonidan chaqiriluvchi (leykozlar,
ko'krak bezi saratoni va boshqalar) o'smalarda
topiladi.;
Embrional antigenlar - bu organizm rivojlanishining embrion bosqichlari uchun xos bo'lgan va
tug'ruqdan keyingi davrda mavjud bo'lmaydigangan o'sma antigenlaridir.
Bularga quyidagilar kiradi: alfa 1-fetoprotein, ko‘pincha gepatotsellyulyar karsinoma va moyaklarning embryonal saratoni hujayralarida topiladi;
45.
Alfa 2-fetoprotein neyroblastoma va xavflilimfoma bilan og'rigan bolalarda aniqlangan;
Yo'g'on ichak yoki oshqozon osti bezi saratonida
topilgan karsinoembrional antigenlar. Embrion
antijenleri nafaqat o'smada, balki bemorlarning
qonida ham aniqlanadi;
Geteroorganik antigenlar - o'simta
rivojlanayotgan organga mos kelmaydigan
antigenlar (masalan, jigar karsinomasida o'ziga
xos buyrak antigenining paydo bo'lishi yoki
aksincha, buyrak saratonida jigar antigenining
paydo bo'lishi). O'sma hujayra-larida atipik
antigenlardan tashqari, tipik turga xos, organga
xos, izoantigenlar va boshqa antigenlar ham
46.
O'smalardagi tipik va atipik anti-genlarni immunohistokimyoviy
usullar yordamida aniqlash differentsial tashxis qo'yish va o'sma
gistogenezini aniqlash uchun
muxim hisoblanadi.
47.
O’sma hujayralarining tabaqalanishdarajalariga ko’ra; O’SMALARNING;
1.Yuqori tabaqalashgan,
2.O’rtacha tabaqalashgan,
3.Past tabaqalashgan shakllari farqlanadi.
48.
O’SMALARNING O’SISHI.O'smlarning differentsiatsiya darajasiga qarab,
osma o'sishining uch turi ajratiladi:
1.
2.
Ekspansiv o’sish – bunda o’sma o’z-o’zidan o’sib
atrof to’qimaqimarni surib ezib o’sadi. Atrof to’qima
parenxima hujayralari atrofiyaga uchraydi, storma
bosilib qoladi va o’sma atrofida yolg’on kapsulani
hosil qiladi. Ekspansiv o’sish-sekin bo’lib, u etuk,
xavfsiz o'smalarga xosdir. Shu bilan birga, ba'zi xavfli
o'smalar (buyrak saratoni, qalqonsimon bez saratoni,
fibrosarkoma va boshqalar) Ekspansiv o’sish
mumkin.
Appozitsion o’sish - normal hujayralarning o'simta
hujayralariga neoplastik transformatsiyasi tufayli
yuzaga keladi, bu o'simta sohasida kuzatiladi,
49.
Infiltratsion (invaziv) o’sishda – o’sma hujay-ralari atrof to’qima ichiga o’sib, uning butunligini
buzadi (Destruktiv o’sish).
Invaziya odatda nerv tolalari, qon va limfa tomirlari
bo'ylab to’qimalararo bo’shliqlar bo'ylab eng kam qarshilik yo'nalishida sodir bo'ladi. O'simta hujayralari
yumshoq biriktiruvchi to'qima, qon-tomirlari devorlari
butunligini buzib o’sadi va qon va limfa oqimiga kirib
oladi. O’sma invaziyasi paytida, o’sma hujayralari
qarshisida a’zo kapsulasi, membranasi yoki biror zich
tuzilma uchrab qolsa, o’sma avval kapsula yoki
membrane yuzasi bo’ylab o’sadi, keyinchalik a’zo devoir
butunligini buzib uning ichiga yorib kiradi.
Invaziv o'sish; tez bo’lib, u differentsiyalashmagan
xavfli o'smalarga xosdir.
50.
Bo'shliqli a’zolarda o’smaning bo'shlig'iganisbatan o'sishining
1. Endofit yoki
2. Ekzofitik turlari farqlanadi.
Endofitik o'sish – a’zo devoriga chuqur kirib boruvchi
o'simta o'sishidir. Bunday holda, shilliq qavatning yuzasidan (masalan, oshqozon, siydik pufagi, bronx, ichak)
o'simta deyarli ko'rinmas bo'lishi mumkin; devor
kesimidagina o'simtaga aylanganini ko'rish mumkin.
Ekzofitik o'sish - organ bo'shlig'ida (masalan, oshqozon, siydik pufagi, bronx, ichak) o'simtaning kengayishi. Bunday holda, o'sma oyog‘i bilan a’zo devoriga
bog'lanib, a’zo bo'shliq’ining ancha qismini to'ldirishi
mumkin.
51.
O'simta paydo bo’lish o’choqlarining sonigaqarab;
1. Bitta o’choqdan o’suvchi (unisentrik) va
2. Ko'p o’choqlardan rivojlanuvchi (multisentrik)
turlari farqlanadi.
52.
Klinik va morfologik xususiyatlariga ko'ra,o’smalar quyidagi turlarga bo'linadi:
1) Xavfsiz;
2) Xavfli;
3) Mahalliy yemirib o’svchi o'smalar.
53.
1) Xavfsiz yoki yetuk o’smalar shu darajadatabaqalashgan hujayralardan iborat bo’ladiki,
har doim ularning qaysi to'qimadan o'sayotgan
ligini aniqlash imkoni bo’ladi (gomologik o'smalar).
Xavfsiz o’smalar uchun xos;
-To'qima atipizmi,
-Ekspansiv va sekin o'sish,
-O'simta odatda tanaga umumiy ta'sir ko'rsatmaydi,
-Metastaz bermaydi.
Joylashish xususiyatlariga ko’ra (bosh miya, orqa miya),
ayrim xolatlrda xavfsiz o’smalar inson hayoti uchun xavf
paydo qilishi mumkin. Xavfsiz o'smalar xavfliga aylanishi
mumkin (lotincha: malignum - xavfli).
54.
Xavfli yoki etuk bo'lmagan o'smalar kamyoki differentsiatsiyalanmagan hujayralardan iborat
bo’lib; ular o’zi kelib chiqadigan to'qimaga (a’zoga)
o'xshashligini yo'qotadi (geterologik o'smalar).
Xavfli o’smalar uchun xos:
Hujayra atipizmi,
Infiltratsiya va o'smaning tez o'sishi.
Metastazlar beradi,
Retsidivlanadi,
Organizmga nafaqat mahalliy, balki umumiy ham
ta'sir ko'rsatadi.
55.
Xavfli o’smalarning; yuqori differensiyalash-gan (kamroq xatarli) , o'rtacha va differensi-
yalashmagan (ko'proq xavfli) darajalari farqlanadi. Xavfli o’smalarning tabaqalanish, ya’ni
xavflilik darajasini aniqlash katta prognostik
ahamiyatga ega.
56.
Metastaz - o'simta hujayralarining qon valimfa tomirlariga kirib, o'simta emboliyasini hosil qilishi,
qon va limfa oqimi bilan asosiy tugundan olib ketilishi,
a’zolarning kapillyarlarida yoki limfa tugunlarida qolishi
va u erda ko'payishi bilan namoyon bo‘ladi.
Shunday qilib, jigarda, o'pkada, miyada, limfa
tugunlarida va boshqa a’zolarda metastazlar yoki ikkilamchi o'simta tugunlari yuzaga keladi. Metastazlar
shakllanishiniga - kapillyarlarning faqatgina o'sma
hujayralari bilan mexanik emboliyasi sifatida qarash kerak emas. Ularning rivojlanishida o'simta hujayralarining
xususiyatlari muhim hisoblanadi. Metastaz paytida o'simta hujayralari tomonidan a’zoni "tanlash" uchun ular qon
yoki limfa tomirlar o’zanida“ a’zoga xos yaqinlikni" taniydigan retseptor tizimidan foydalanadilar.
57.
Metastazlar;1. Gematogen, (masalan, sarkomalar)
2. Limfogen, (masalan, saraton)
3. Implantatsion-(kontakt) metastazlar hujaralar o'sma
tugunidan qo'shni a’zolarga seroz membranalar bo'ylab tarqalganda
sodir bo'ladi.
4. Aralash bo'lishi mumkin.
58.
59.
60.
Ko'pincha metastazlarda o'simta asosiytugundagi kabi tuzilishga ega bo’lib,
metastatik hujayralar asosiy o'simta tugunining
hujayralari kabi bir xil sekret va gormonlarni ishlab
chiqarishi mumkin.
Shu bilan birga, metastazlardagi o'simta hujayralari
birlamchi o'simta tuguniga nisbatan ko'proq etuk yoki
aksincha bo'lish mumkin. Bunday hollarda metastatiк
o’choqning gistologik tuzilishiga ko’ra birlamchi
o'simta tugunining tabiati va lokalizatsiyasini aniqlash juda qiyin bo’ladi.
61.
Metastazlarga xos xususiyatlar:1. Ikkilamchi o’zgarishlarning yuzaga kelishi;
(nekroz, qon ketish va boshqalar).
2. Metastatik tugunlarning, asosiy tugunga qaraganda
tezroq o'sishi (shuning uchun ko'pincha undan kattaroq
bo’lishi).
3. Metastaz rivojlanishi uchun zarur bo'lgan vaqt har xil
bo'lishi mumkin. Ba'zi hollarda metastazlar birlamchi
tugun shakllanganidan keyin juda tez paydo bo‘ladi,
boshqalarida ular paydo bo'lganidan bir necha yil o'tgach
rivojlanadi. Birlamchi o'simta tugunini tubdan olib
tashlangandan keyin ko'p (7-10) yil o'tgach, kech
yashirin yoki harakatsiz metastazlar bo'lishi mumkin.
Ushbu turdagi metastaz ayniqsa ko'krak bezi saratoniga
xosdir.
62.
O’smalarning qaytalanishi (retsidivlanishi)-jarrohlik yo'li bilan olib tashlash yoki nur
terapiyasidan keyin avvalgi joyda o’smaning
qaytatdan rivojlanishidir.
O'sma - o'simta maydoni hududida qolgan alohida
o'simta hujayralaridan yoki jarrohlik paytida olib
tashlanmagan yaqin atrofdagi limfogen metastazlardan qayta rivojlanishi mumkin.
63.
O'smalarning organizmga ta'siri;1.
2.
Mahalliy va
Umumiy bo'lishi mumkin.
O’smalarning mahalliy ta'siri uning tabiatiga bog'liq bo’lib:
xavfsiz o'smalar atrofdagi to'qimalarni va qo'shni a’zolarni
siqib o’sadi.
Xavfli o’smalar atrof to’qima va a’zolar butunligini buzib
o’sadi, bu esa jiddiy oqibatlarga keltirib chiqaradi.
Organizmga umumiy ta'sir, ayniqsa, xavfli o’smalarga xos
bo’lib, u moddalar almashinuvining buzilishi va rak
kaxeksiyasining rivojlanishi ko’rinishida o’zini namoyon
qiladi.
Mahalliy-emirib o’suvchi o'smalar, go'yo vavfsiz va xavfli
o's-malar o'rasida oraliq pozitsiyani egallaydi: ular infiltrativ
o'sish belgilariga ega, ammo metastazlanmaydi.
64. MORFOLOGIK TASNIF.
Gistogenetik printsip bo’yicha 7 ta sinf farqlanadi.1. Maxsus joylashuvga ega bo’lmagan epitelial
o’smalar (organonospetsifik).
2. Ekzo-va endokrin bezlar epiteliysi o’smalari (organospetsifik).
3. Mezenxial o’smalar.
4. Melanin hosil qiluvchi to’qima o’smalari.
5. Nerv sistemasi va miya pardalari o’smalari.
6. Qon yaratuvchi to’qima o’smalari.
7. Teratomalar.
65. O’SMALARNING TASNIFI.
Klinitsistlar TNM tizimidan foydalanadilar (T-o‘sma, N-limfatugunlaridagi metastazlar, M-gematogen metastazlar). Bu
klassifikatsiya o‘smani maxalliy tarqalishi, shuningdek jarayonni
fazasi haqida aniq maʼlumotlar beradi va prognoz xamda davolashda
katta ahamiyatga ega.
"Tx" simvoli o‘sma aniqlanmaganda qo‘llaniladi, "To" – agar
invaziv o‘sish bo‘lmasa, lekin o‘sma mavjud bo‘lgan xollarda. Tis karsinomы in situ, yaʼni o‘z o‘rnida o‘suvchi rak uchun qo‘llaniladi,
T xarfining sifrli indeksatsiyasi , u yeki bu invaziya bosqichini
anglatadi, T xar xil aʼzolarga xos maxsus farqlarga xam ega. Nayli va
g‘ovak aʼzolarda T1, belgisi bilan ko‘pincha shilliq va shilliq osti
qavatlarga usma invaziyasi markirovka qilinadi, T2-3 – mushak
qavatlariga invaziya anglatadi, T4 – aʼzoning butun bevoriga
tarqalishi.
N va M xarflari bilan boshqacha indeksatsiya yuritiladi: No –regional
limfa tugunlariga metastazlar yuq, N2 yoki N3 – ikkita yeki uchta
limfogen metastazlar aniqlanadi; Mo - gematogen metastazlar yo’q,
M1(jig) yoki M2(o‘pka) - bitta metastaz jigarda yoki ikkita o‘pkada,
M1(jig), 2(o‘pka) esa – bir vaqtda: bitta metastaz jigarda va ikkita
o‘pkada.
66. Ёшга ва жинсга боғлиқ бўлган тарзда, ракнинг учраши ва ўлим кўрсаткичи.
67. Ракдан ўлим кўрсаткичи (АҚШ, 1998)
68. Ракдан ўлим кўрсаткичи
69. Канцерогенезни молекуляр асослари
Онкоген трансформацияда икки синф нормал регулятор генларитомонидан генетик таъсир кўрсатилади: протоонкогенларпромоторлар (хужайралар ўсиши активаторлари) ва
канцеросупрессор генлари (антионкогенлар), тормозловчи
генлар.
Мутант аллеллар протоонкогенларни ўзгарган холати, уларнинг
фаолияти доминант хисобланади.
Ёки бунинг акси бўлиши мумкин:Канцероген трансформация
амалга ошиши учун канцеросупрессор генларнинг ҳар бири
жарохатланган бўлиши керак. Шунинг учун улар рецессив
онкогенлар оиласига мансуб саналади.
Онкоген генларнинг учинчи синфига апоптозни. Бошқарувчи
генлар киритилади. Бу грухнинг айрим генлари протоонкогенлар
ёки антионкогенлар сифатида фаолият кўрсатади.
70. Канцерогенезни молекуляр асослари
Ҳозирги пайтдаканцерогенез генетик
даражада ҳам, фенотип даражасида ҳам
кўп босқичли жараён хисобланади.
Фенотип хавфли ўсмаларда бир қанча
хусусиятларга эга: инвазия,
метастазланишга мойиллик. Бу
хусусиятлар ўсмани прогрессияси
давомида пайдо бўлади ва генетик
даражада кечувчи жараёнлар томонидан
бошқарилади.
71. Канцерогенезни молекуляр асослари
Вирус онкогенларини канцерогенезда қатнашишибугунги кунда шубха уйғотмайди, v-oncоs
ибораси уларга нисбатан кўлланилади.
Хозирги кунда ҳар бир v-onc учун уч харфдан
иборат символ қўлланилади. Мисол, саркомада
мавжуд бўлган fe онкогени, "v-fes", маймунлар
саркомаси вируси онкогени «v-sis» символи
билан юритилади. Бошқа протоонкогенлар
янада содда қилиб "fes" ва "sis", яъни "v«
белгисисиз қўлланилади.
72. Канцерогенезни молекуляр асослари
Онкогенлар онкопротеинлар деб аталувчи оқсилларни кодлайди.Бу оқсиллар протоонкогенларни нормал маҳсулларини эслатади,
лекин уларда зарур регулятор элементлар бўлмайди ва уларни
ишлаб чиқилиши ўсиш фактори ҳамда бошқа ташқи сигнал
субстанцияларга боғлиқ эмас.
Онкооқсиллар табиати ва функциясини англаш учун физиологик
хужайравий пролиферациянинг асосий этапларини эсга олиш
зарур:
а) ўсиш факторини плазмолеммадаги махсус рецептор билан
боғланиши;
б) плазмолемманинг ички пластинасидаги бир нечта сигналўзгартирувчи оқсилларни активлаштирувчи ўсиш фактори
рецепторларини қисқа муддатли ва чегараланган активацияси;
в) ўзгарган сигнални цитозоль бўйича иккиламчи мессенджер
системаси орқали узатилиши;
г) ДНК транскрипцияси ва хужайра бўлинишини чақирувчи
хужайра ичи регулятор факторларини активлашуви.
73. Факторы роста.
Ўсиш фактори генларинингмутацияси, уларни онкоген
факторга айланишига сабаб
бўлиши мумкин.
74.
Ўсиш фактори рецепторларинишикастловчи мутациялар икки
хил шаклнинг бирига эга бўлиши
мумкин: рецепторларнинг
қисқариши ёки нуқтавий
мутациялар.
75.
Биохимиявий нуқтаи назарданонкооқсиллар гетероген
оқсиллардир, аммо уларни икки
тоифага бўлиш мумкин:
гуанозинтрифосфатбоғловчи
оқсиллар (ГТФ-оксиллар), мисол
учун c-ras, ва рецепторлар билан
боғлиқ бўлмаган тирозинкиназалар,
мисол учун c-abl.
76. ras-генларни таъсир модели.
Когда нормальная клеткастимулируется через
рецепторы фактора роста,
бездействующие
(гуанозиндифосфатсвязующие белки) ras
активизированы к
гуанинтрифосфатсвязующему состоянию.
Активизированные ras
включают в работу raf-1 и
стимулируют путь
моноаденозинфосфаткиназы, чтобы передать
продвигающие сигналы
роста к ядру. Мутантный
белок ras постоянно
активизируется из-за
неспособности гидролизировать
гуанинтрифосфат, ведя к
непрерывному
возбуждению клеток без
какого-либо внешнего
пускового механизма.
77.
Все системы и пути сигнальной трансдукциизамыкаются в ядре клетки и воздействуют на
отвечающие гены, которые организуют
продвижение клетки через митотический цикл.
Репликация ДНК и деление клетки
регулируются семейством генов, продукты
которых локализуются в ядре, где они
контролируют транскрипцию генов, связанных с
ростом. Поэтому неудивительно, что гены,
которые влияют на мутации, кодирующие
факторы ядерной транскрипции, ассоциируются
со злокачественной трансформацией. Известна
внутриядерная локализация множества
онкобелков, производных онкогенов mуc, myb,
jun и fos
78.
ЭПШТЕЙН БАРР ВИРУСЛАРИ ТАЪСИРИДА БЕРКИТЛИМФОМАСИНИ РИВОЖЛАНИШ СХЕМАСИ
79. Канцерогенезни молекуляр асослари
Протоонкогенлар ретровируслитрансдукция ёки уларни хужайра ичи (voncs) in situ га трансформацияланиши
ҳисобига онкогенларга айланиши
мумкин.(c-oncs).
80. Онкогенларни активлашуви
Протоонкогенларни онкогенларгатрансформацияси механизмлари икки катта
гурух жараёнларини ўз ичига олади: аномал ген
махсулоти (онкооқсилни) синтезловчи ген
структурасининг бузилиши, унинг функцияси
нормал генлардан фарқ қилади, ва ген
экспрессияси бошқарилувининг бузилиши.
81.
Нуқтавий мутация орқали ривожланган, хавлиўсма ривожланишининг мисоли бўлиб, ras
онкогени бўлаолади. Ras оқсили ГТФаза
фаоллигини самарали пасайтирувчи бир қанча
мутациялар аниқланган.
Ras генининг мутациялари одамларда кўплаб
ўсмаларида аниқланган. Мисол учун, ras
нўқтавий мутациялари 90 % холатларда мъеда
ости бези аденокарциномаларида аниқланган,
тахминий 50 % - йуғон ичак ракида,
эндометрияй ва қаоқонсимон без ракида, 30 %
холатларда ўпка аденокарциномасида ва
миелоидли лейкемияда.
82.
Хромосомали транслокациядагенетик материалнинг қайта
тақсимланиши протоонкогенларнинг
ортиқча экспрессиясига олиб
келади, аммо баъзи холатларда ген
структур ўзгаришларга учраши
мумкин. Транслокация йули орқали
ривожланган протоонкогеннинг
ортиқча экспрессияси Беркитт
лимфомаси мисолида яхши кўринади.
83.
Хромосомали транслокациядагенетик материалнинг қайта
тақсимланиши протоонкогенларнинг
ортиқча экспрессиясига олиб келади,
аммо баъзи холатларда ген структур
ўзгаришларга учраши мумкин.
Транслокация йули орқали
ривожланган протоонкогеннинг
ортиқча экспрессияси Беркитт
лимфомаси мисолида яхши кўринади.
Беркитт лимфомасида энг кўп
учрайдиган транслокация шакли сmус тутувчи 8 хромосома
сегментининг, 14 хромосоманинг q
елкасидан 32-чи чизиқга ўтиб
кетиши билан боғлиқ.
84.
Генларнинг амплификацияси(сонининг купайиши, икки
баробар ортиши).
Протоонкогенларни
махсулотларнининг ортиқча
экспрессияси билан боғлиқ
активацияси, ДНКда
редупликация ва бир неча
маротаба амплификация
натижасида булиши мумкин.
Шундай амплификацияда
усма хужайраларида бир
неча юз протоонкогенлар
нусхалари ишлаб чикилиши
мумкин.
85. Канцеросупрессорли генлар
Кнудсон (A.G.Knudson)предположил, что в случае
наследования от больного
родителя передается одно
генетическое изменение "первый удар", которое имеется
во всех соматических клетках
ребенка. В то же время вторая
мутация - "второй удар" возникает в одной из многих
клеток сетчатки, уже
претерпевших первую мутацию.
В случае спорадического
возникновения обе мутации или
оба "удара" происходят в
единственной клетке сетчатки,
потомки которой формируют
опухоль.
86. Регуляция клеточного цикла
Недавно выдвинутагипотеза о регуляции
клеточного цикла
белком гена Rb (pRb). В
основе этого механизма
лежит способность
онкобелков, например,
продукта гена вируса
папилломы SV40,
связываться с
нефосфорилированной
формой pRb и
нейтрализовывать ее
действие, что тормозит
переход клетки из фазы
Go или gi в митоз
87. р53 канцерогенезда ўрни
Маълумки, р53, Rb каби, ДНКрепликациясини,
хужйара
пролиферациясини
ва
ўлимини
назорат
қилувчи
ядровий
фосфопротеид хисобланади. Айнан
булар,
генетик
шикастланган
хуйжайраларнинг
тарқалишига
тўсқинлик қилади деган тахмин бор.
Нормада бу геннинг биологик яшаш
яримдаври
хужайра
циклида
дақиқалар давомида кечади, аммо
унинг
хужайра
бўлинишида
қатнашганлиги тўғрисида исботлар
йуқ. Лекин хужайра мутаген таъсирга
учрагандагина
узининг
посттрансляцион
модификацияси
орқали
стабилизацияланади
ва
ядрода тўпланади.
88. Апоптозни бошқарувчи генлар
bсl-2 генида функциясибилан биргаликда
жойлашуви хам ўзгача:
митохондрийларнинг
ички мембранасида,
ядро қобиғида,
эндоплазматик тўрнинг
цистерналарида.
Кўп холатларда апоптоз
кислороднинг реактив
шакли билан
чақирилган летал
шикастланиш
натижасида
ривожланади, bсl-2 эса
антиоксидант тизимни
бошқариш орқали
апоптозни тухтатади.
89. Кўп босқичли канцерогенезни молекуляр асослари
Хавфли ўсмалар босқичма-босқичривожланади: химиявий канцерогенез бир
неча босқичда кечади – инициация
хужайралар геномининг ўсмаларга
трансформацияланишини бошланиши,
промоция – ўсма фенотипини амалга
ошиши ва ўсмалар ўсиш жараёнини
прогрессияланиши. Онкогенлар ва
супрессор генлар тўғрисидаги таълимотни
пайдо бўлиши, канцерогенезни
кўпбосқичли концепциясига асос солди.
90. Молекулярные основы многоступенчатого канцерогенеза
При каждой злокачественной опухоли происходятмножественные генетические изменения, включающие в себя
активацию нескольких онкогенов и утрату двух или более
канцеросу-прессорных генов.
Первой ступенью является инактивация опухолевого генасупрессора АРС, происходящая вследствие его утраты или
мутации на хромосоме 5q. Все это сопровождается гиперплазией
нормального кишечного эпителия.
Далее вслед за прекращением метилирования ДНК происходит
формирование ранней аденомы.
Затем мутация гена ras на хромосоме 12р приводит к развитой
аденоме, а утрата гена DCC на хромосоме 18q - к поздней
аденоме с разными степенями дисплазии эпителия.
Наконец, утрата гена р53 на хромосоме 17р завершается
возникновением карциномы толстой кишки.
91. Молекулярные основы многоступенчатого канцерогенеза
Возникает вопрос, появляются ли указанные множественные мутации вмалигнизированных клетках независимо друг от друга или в результате
генетического повреждения одного или нескольких контрольных генов? Следует
упомянуть о наличии гена, картированного в позиции 2р15-1б. Он регулирует или
влияет на мутации сотен, а, возможно, и тысяч других локусов. Поскольку этот
ген был открыт при изучении наследственного рака толстой кишки, не
связанного с полипозом, он был назван FCC (familial colon carcinoma gene).
Примерно 13 % случаев спорадического рака толстой кишки сопровождаются
мутациями этого гена. Его продукт участвует в репарации ДНК. Когда
осуществляется копирование нити ДНК, белок гена FCC действует как "контролер
составления". Если случается ошибка, нарушающая спаривание оснований
(например, G с Т вместо нормального спаривания А с Т), то ген FCC направляет
механизм репарации ДНК на соответствующее исправление. Без такого
контролера составления ошибки накапливаются в нескольких генах, в том числе
и в тех, которые регулируют пролиферацию клеток.
92. Изменения кариотипа в опухолевой ткани
Генетические изменения, активирующие онкогены илиинактивирующие гены-супрессоры, могут быть почти
неуловимыми, как точковые мутации, или достаточно объемными,
чтобы определить их в кариотипе. В некоторых новообразованиях
нарушения кариотипа носят неслучайный характер и встречаются
часто.
Вполне специфичные для каждого вида опухоли нарушения
(аберрации) идентифицированы в клетках большинства вариантов
лейкемий и лимфом, а также во все увеличивающемся количестве
опухолей из некроветворной ткани.
Обычными типами неслучайных структурных аберраций в
опухолевых клетках признаны: уравновешенные транслокации,
делеции, цитогенетические проявления амплификации генов.
Кроме того, может быть увеличена или целиком утрачена вся
хромосома.
93.
ХИМИЯВИЙ КАНЦЕРОГЕНЕЗНИНГ СХЕМАСИ94. Хужайрага тўғри таъсир қилувчи канцерогенлар
Алкилирловчи агентларb-пропиолактон
Диметисульфат
Оксибутан
Усмагақарши
қулланиладиган
воситалар
(циклофосфамид,
хлорамбуцил ва х.к.)
Ацетилирловчи агентлар
1-ацетил-эмидазол
Диметилкорбамил
хлорид
95. Проканцерогенные вещества, требующие метаболической активации
Проциклик ва гетероцикликароматик гидрокарбонатлар:
Бензантрацен
Бензспирен
Дибензантрацен
3-метилхлорантрен
7,12-диметилбензантрацен
Ароматик аминлар, амидлар,
азосоединения:
2-нафтиламин,
бензидин,
2-ацетиламино-флюорин,
диметиламиноазобензен
Табийи ўсимликлар ва микробли
махсулотлар:
Афлатоксин В1
Гризеофульвин
Циказин
Сафрол
Бетел енғоқлари
Бошқалар:
Нитрозаминлар ва амидлар
Никель винилхлориди, хром
Инсектицидлар, фунгицидлар
Полихлорирланган бифениллар
96. Неоплазмаларнинг моноклоналлиги
X-хромосома билан боғланган ,хужайра
изоферменти
маркерларининг,
неоплазма
моноклоналлигини тасдиқловчи схема.
X-хромосоманинг
тасодифан
инактивацияси натижасида, барча
аеллар – икки хил хужайра (G6PD
A еки В изоферменти ) билан
мозаик хусусиятга эга. Xхромосома
билан
боғланган
маркерларга
гетерозиготали
булган аелларда ривожланган
неоплазмаларни тахлил қилганда,
улар фаол оналик (Ха) еки оталик
(Xb) X – хромосома тутган
хужайралардан
тузилганлиги
аниқланган, лекин иккаласидан
эмас.
97. Ўсмаларни номенклатураси ва таснифланиши
Ўсманинг белгилариХавфсиз ўсмалар
Хавфли ўсмалар
Ўсмани ўсиш характери:
- зич тўқималарда
Экспансив.
Ўсма
атроф
тўқималар
билан
аниқ
чегараланган;
атроф
тўқималар
босилиши,
эзилиши мумкин
Инвазив
(инфильтрланувчи).
Атроф
тўқималар
билан
чегараси аниқланмайди, Тўқима
парчаланган бўлиши мумкин
Найсимон ва ковак
аъзоларда
Экзофит (аъзо бўшлиғига
йўналган)
Экзофит ва эндофит (аъзо
деворига ва унинг ташқарисига
ўсади).
Кўпинча
яралиинфильтратив ўсиш кузатилади.
Ўсиш темпи
Нисбатан секин
Нисбатан тез
Метастазлар бериши
Метастазлар бермайди
Тез орада метастаз беради
Гистологик белгилари:
- Тўқима атипизми
Мавжуд
Мавжуд
- Гистологик
дифференциалланиш
даражаси
Юқори, нормага мос келади
Турлича
- Хужайравий атипизм ва
полиморфизм
Кузатилмайди
Турли даражада
- Хужайраларни юқори
митотик фаоллиги
Одатда кузатилмайди
Деярли ҳар доим
- Некроз зоналарини
мавжудлиги
кузатилмайди
Кўпинча ривожланади
98. Ўсмаларни хусусиятлари
Шунингдек хавфсиз ўсмалар организмгамахаллий таъсир кўрсатади;
Хавфли ўсмалар эса – умумий;
Хавфсиз ўсмалар хавфли ўсмаларга
айланиш хусусиятига эга, бу жараёнга
малигнизация дейилади.
99. Ўсмаларни характеристикаси
Бу қулоқ олди сўлак безининг аралаш ўсмаси. Ўсмада эпителиалхужайралар найлар шакллантирган, Ўсмада миксоидли строму
мавжуд бўлиб, тоғай тўқимасини эслатади
100. Ўсмаларни характеристикаси
Йўғон ичак папилломаси.101. Ўсмаларни характеристикаси
Йўғон ичакдаги бирнеча йирик
полиплар
102. Ўсмаларни характеристикаси
Бу безли тўқиманингхавфсиз ўсмаси
(аденома), йўғон
ичак сатҳига ўсиб
кирган ва шиллиқ
қаватга оёқчаси
билан бириккан
103. Ўсмаларни характеристикаси
Тухумдонни катталашган кистоз тератомаси. Эътиборлиси ўсматўқимасида сочлар, ёғ моддаси ва тишга ўхшаш моддалар мавжуд.
104. Ўсмаларни характеристикаси
Микроскопический вид подобной опухоли представлен кожей, сальнымижелезами, жировыми клетками и нервной тканью (стрелка)
105. Ўсмаларни характеристикаси
Қалқонсимон безнинг хавфсиз ўсмаси (аденома). Коллоид сақловчи нормалтузилишга эга бўлган қалқонсимон без фолликуллари аниқланади.
106. Ўсмаларни характеристикаси
Скелет мускулатурасининг анапластик ўсмаси (рабдомиосаркома).Хужайралар ва ядролар полиморфизми
107. Ўсмаларни характеристикаси
Хавфли ўсма108. Ўсмаларни характеристикаси
Анапластик ўсма хужайралари109. Ўсмаларни характеристикаси
Терининг юқори дифференциалланган, мугузланувчи раки110. Ўсмаларни характеристикаси
Carcinoma in situ111. Ўсмаларни характеристикаси
Хужайравий ва ядровий полиморфизм, митотик фигуралар112. Ўсмаларни характеристикаси
Ошқозон ости бези аденокарциномасини жигарга метастазлари113. Ўсмаларни характеристикаси
Ракни жигарга метастазлари114. Ўсмаларни характеристикаси
115.
МЕТАСТАТИК КАСКАД116.
БАЗАЛ МЕМБРАНАНИ ШИКАСТЛАНИШ СХЕМАСИ117. Таснифланиши
Клиницистлар TNM системаси бўйича фойдаланадилар (Т-ўсма, N-лимфа тугунларидагиметастазлар, М-гематоген метастазлар). Бу классификация ўсмани махаллий тарқалиши,
шунингдек жараённи фазаси ҳақида аниқ маълумотлар беради ва прогноз хамда
даволашда катта аҳамиятга эга.
"Tx" символи ўсма аниқланмаганда қўлланилади, "То" – агар инвазив ўсиш бўлмаса,
лекин ўсма мавжуд бўлган холларда. Tis - карциномы in situ, яъни ўз ўрнида ўсувчи рак
учун қўлланилади,
Т харфининг цифрли индексацияси , у еки бу инвазия босқичини англатади, тхар хил
аъзоларга хос махсус фарқларга хам эга. Найли ва ғовак аъзоларда Т1, белгиси билан
кўпинча шиллиқ ва шиллиқ ости қаватларга усма инвазияси маркировка қилинади, Т2-3 –
мушак қаватларига инвазия англатади, Т4 – аъзонинг бутун беворига тарқалиши.
N ва М харфлари билан бошқача индексация юритилади: No –регионал лимфа тугунларига
метастазлар йуқ, N2 еки N3 – иккита еки учта лимфоген метастазлар аниқланади; Мо гематоген метастазлар йуқ, М1(жиг) еки М2(ўпка) - битта метастаз жигарда еки иккита
ўпкада, М1(жиг), 2(ўпка) эса – бир вақтда: битта метастаз жигарда ва иккита ўпкадагких.